Pankrti – Trema, Novi Sad

Nezaobilazan proces pre nekog koncerta je zagrevanje u kafani te sam u svojoj matičnoj popio jutarnju kafu u 18:30 i počeo piti. Moja pratilja te večeri je bio Steva AS pa smo se nacugali koliko treba i oko 22h otišli put TREME.
Ispred SNP-a obično budu bakice i klinci ali ovaj put je bilo malo drugačije, gomila pankera je cugalo svoje pivo na minus 2 dok su čekali početak ovog spektakla, naše akreditacije smo pokupili na ulazu bez ikakvih problema i popeli se gore, majice pankrta su bile prvo sto smo videli, cena prava sitnica, u prvi mah smo kontali da kupimo ali smo se brzom brzinom dogovorili da ćemo popiti tih 10e…oko 22:15h u tremi je bila šačica ljudi, mahom preko 30 godina kojima i nije bas do cirkanja piva na minusu, kao sto sam i mislio stolovi i stolice su stajale svugde po klubu i mogao sam x puta da se polomim preko istih jer su niske i nevide se u masi, užas, ali eto preživeo sam, sa manjim povredama ali ne žalim se. Blitzkrieg je na binu izašao u 22:40h i tu je već počela gužva ispred bine gde se za nekoliko minuta napravio pravi haos tako da sam se vise borio da spasim aparat nego da gledam bend, nisam neki fan tako da nisam kompetentan da pričam nešto, 23:10 kraj blickriga i u vazduhu se oseća tenzija, u 23:20h sa prvim zvucima iz pojacala sa bine krece pravi haos i bezumlje, skakanje, šutanje, nošenje svojih kolega i sve sto prati pank gig. Primetio sam da je bilo dosta dece na koncertu koji se možda sećaju bombardovanja 1999god a možda im je u magli taj period, bilo je tu i ljudi koji su se pojavili i dali 600/800din za ulaz samo zato sto u imenu benda postoji pank i nisu smeli da propuste ovako nešto da ih drugari iz klupe nebi podjebavali do kraja života kako nisu otišli da gledaju ikone panka u SFRJ. No, nismo mi tu zbog njih, i oni ce za 10-ak godina slušati super s karamelom kao bend njihovih godina. Neverovatna energija koja je vladala na bini može da se poredi sa igi popom ili mik dzegerom, matorci prase a na licu im se vidi da su sretni sto ponovo zabavljaju masu, doduše drugačiju od one iz njihovog vremena ali ipak, lep je osećaj biti cenjen i uvažen.
Adio Ljubljana, bandiera rossa, osmi dan su samo neke u nizu pesama koje su prasili u neverovatna dva sata, tačnije 1:50h ja mislim da im i mladi bendovi zavide na tome. Obezbedjenje je bilo malo napadno, znam ja da je trema krema ali mogli su se raspitati kakva publika posećuje ovakva dešavanja, jedno obično penjanje na ogradu su kaznjavali zestokim guranjem dole, alo ljudi, pa vi ste tu da izvedete nekoga napolje ako se ne ponaša kako treba a ne da bijete ljude, cak je i jedan nesretni fotograf stradao u “smirivanju” razjarene publike. Primetio sam da su najveći fanovi bili negde nazad, uživali su u zvucima benda njihove mladosti ali se i u samom grotlu moglo videti i neko starije lice koje je doslo da se seti starih dobroh vremena. Nešto pre kraja koncerta sam se i ja povukao nazad i na miru uživao u ostatku koncerta bez polivanja pivom i šutanja… u 00:40h su napravili pauzu da bi ih publika pozvala na bis i otprašili još 30 minuta i verovatno nakon toga popili po pivo i uputili se put karlovaca gde su (koliko sam obavešten) prespavali i rekli “Beograde dolazimo”
SKCNS je još jednom dokazao da zna da odabere bend ali ostaje nam da navijamo i da se nadamo da dobiju svoj prostor…

Text Pisao: Luka Lajst