Stereo Tip – Pažnja! Pažnja!

Ovo nece biti jedna od “onih” recenizja na koje su uši navikle da čuju. U današnje vreme, gde se očigledno gubi momenat neke naše priče ja sam oduvek kapirao da bendovi imaju svoju poruku, svoju priču. svi znamo šta su nam 90-te donele i ja lično znam šta su mi tih godina značili Goblini, Ateisti, Džukele i Beer Drinkers & Hell Raisers-i. Na albumu Pažnja! Pažnja! grupe Stereo Tip, u pesmi “Sve il’ ništa“, bend govori: “Ovo je dug put koji izabrao sam sam, ovo je put kojim redje se ide, ovo je moj put opasan i rizičan, a prvi povoljni znaci se vide. Ja idem dalje obraza čista, ja znam da idem na sve ili ništa. Ja idem dalje i sada idem na sve ili ništa” Da ne citiram dalje… Sve ili ništa… obraza čista… ima strah od promena… nedam drugi da kapu mi kroje…, ali kao što sam rekao, da ne citiram dalje. Samo slušam pesmu “Sve il’ ništa” i reči: “Ali ja se ipak vraćam jači.. jači nego pre.”

Zar nije to ono što treba današnjoj generaciji u ovom momentu ludila?? Pokušavam da ovo bude lični opis onoga što kao običan čovek slušam već skoro mesec dana pre objave. Nikada nisam voleo da poredim bendove sa drugim bendovima, ali meni Stereo Tip ostavlja ukus ZZ Top-a. Možda ne toliko po žestini, ali po poruci i energiji svakako, momenata koji znaju da izbace. Posle preslušane gomile demo albuma underground bendova, posećenih koncerata, po prvi put nekom lažnom skromnoscu dolazim do benda koji toliko jebeno zvuči po tekstovima na pokojnog Milana Mladenovića i znam da ne živimo u prošlosti, ali šta da pomislim kada čujem tekst: “Sve me muči sve mi smeta… masa mediokriteta… sav sam protiv celog sveta… sutra krećem na sve strane… sebi krojim bolje dane… samo da već jednom svane” Ljudi, zar to nije ono sa čime se borimo tokom svih ovih godina.

Ono što me je kao običnog čoveka pomerilo je muzika koja je odlična, vidi se da su ljudi uvežbani i sve je to do jaja, ali ima više od toga, a to je PORUKA! Koliko danas bendova ima PORUKU!

Iskreno, viče mi je pun kurac bendova koji zvuče do jaja, ali nemaju poruku. Stereo Tip ima poruku koja se prožima kroz svaku njihovu pesmu, i kada shvatimo da je bend ništa bez poruke, tada ćemo da shvatimo punu čar muzike. Ja sam od uvek verovao da jebeš bend koji nema poruku, jebeš bend koji ima razmaženu publiku koja deli pravila publike i ljude iz iste priče, jer svi oni na kraju prelaze u jebeni, izliseni Stereo Tip. Time shvatamo i samo ime benda.

Moje iskreno misljenje je da posle toliko godina i EKV-a koji obožavam, Stereo Tip predstavlja bend sa porukom koja ima smisla, i nije puka rima… ko još danas živi za rimu.

Želim da ohrabrim ljude koji imaju mogućnosti, kao što je LivingRoom, Zlatko Jošic, ljude iz Zice, Tom Tom, Akademiju, Pedja…, da otvore vrata svojih klubova za ovakve bendove.

Ceo album me pokreće na peticiju koju smo pokrenuli. Mislim, čemu sve, čemu jebeni život, ali ne menjam ništa, a Stereo Tip se dotiče kroz svoje tekstove današnjih problema mase i što je najvažnije – pojedinca.

Moje lično mišljenje: album, muzika – ocena 9, tekst – ocena 10, jer je mene kao običnog čoveka tekst naterao na razmišljanje i pomeranje novih granica.