>>Zoran Bognar – Pre svega prijatelj… zatim Pisac i Poetičar <<

Igrom slučaja sam imao priliku da upoznam našeg istaknutog pisca Zorana Bognara….. to je čovek koji je zaljubljen u Pink Floyde i čovek… koji je ostao večiti sanjar… sanjar barem po mom ličnom mišljenu…. i ako ga kratko znam….. iskreno više se ni ne sećam koliko…..kratko…..ali dovoljno dugo….. da uzivam u njegovoj poeziji…… i čovek zna da se pojavi…. iznenada.. na mom radnom mestu…. i pored svih sranja kroz koje prolazi….. ostavi mio miris……

Izvinjavam se ako će recenzija, njegovog rada do sada, mozda zvučati i suviše lično……. ali po mom mišljenju….. malo je danas pisaca koji ti ostave ukus u ustima dok iznova i iznova čitaš njihove stranice…….ali roman Noć praznih ruku iz 1989-te godine…. je mene….. i neke moje prijatelje ostavio bez daha….. koliko nas …… je posle noći…… ostalo praznih ruku ??….. znam da nas ima……. roman je topla preporuka baš za VAS, baš za TEBE koji znaš šta znači kada ti fali komad noći…..

Sledi tekst dalje….. i nadam se da če da Vam namami osmeh i želju da pročitate….. barem jedan njegov roman… ili……. barem jedan stih poezije….. jer to je pesnik…… o kome ja ne trabunjam dok slušam gomile pesnika….

*****

U najnovijem broju frankfurtskog časopisa za književnost
”Novo argumente” (br.
98, Januar-Februar 2009)
objavljen je ciklus pesama našeg istaknutog pesnika Zorana Bognara
u prevodu Petera Handkea, Žarka Radakovića, Aslana Mahmutija i
Elke Švarc.

Časopis „Novo argumente” (kojeg uređuju dvoje istaknutih
nemačkih pisaca Tomas Dihman i Maria Petras),
uz „Akzente” i „Manuskripte”
(u kojima je Bognar takođe početkom ove decenije objavljivao svoju poeziju)
spada među tri najznačajnija književna časopisa
nemačkog govornog područja.

U popratnom tekstu Peter Handke kaže:
„Zoran Bognar, pesnik posebnog senzibiliteta, sanjar i vizionar
za koga je pesma imenovanje nepoznatog
i poniranje u ono što se naslućuje kao čovekova nova mogućnost.
Njegova umetnička osećanja su burna i snažna po svom intenzitetu,
pa je tako i njegova poezija sugestivna, jaka i prodorna.
Teško bi se moglo reći da Bognar posmatra spoljašnji svet.
On ga svojom pesmom stvara,
a taj kreativno oblikovani Novi svet koji se snagom imaginacije
našao u njegovoj pesmi,
u svemu duboko odražava prirodu njegovog bića
i njegova misaona i emotivna životna uporišta i destinacije.
”

Ovo pojavljivanje u časopisu “Novo argumente”
samo je lepa uvertira i najava Bognarovog književnog porteta
u Nemačkoj koji će se upriličiti krajem marta.

Zoran Bognar, pesnik, esejista, prozni pisac,
književni kritičar i antologičar, rođen je 1965 godine u Vukovaru.

Objavio je dva romana:
Noć praznih ruku (1989) i Budno stanje sna (1993);

Desetak zbirki poezije od kojih izdvajamo:
Bluz za šahovsku tablu (1986),
Psiho-striptiz (1988),
Ludilo Flojda Bertholda (1991),
Ako se mrtvi jednog dana vrate (1993),
Anonimna besmrtnost (1994),
Novi potop (1996),
Novi Nojev kovčeg (1997),
Novi čovek (1999),
Elizejska trilogija (2000),
Albedo (2002),
Aura (2003,
Alhemija (2005);

Tri knjige poetsko-fenomenoloških mikroeseja:
Fotografije glasova (1997),
Ejdetske slike (1998)
i Fotografije glasova II (2002);
manualis labor Nomad beskraja (2004);

kao i dve antologije:
Novo raspeće – antologija savremene srpske poezije kraja XX veka (2001)
i
Tečni kristal – antologija srpskog mikroeseja XX veka (2006).

Poezija Zorana Bognara prevođena je na italijanski, francuski, engleski,
madjarski, nemački, švedski, slovenački, grčki, makedonski, poljski,
španski, turski, bugarski, holandski, friski i jermenski jezik.

O književnom delu Zorana Bognara objavljeno je preko 200 eseja,
kritika i studija, kao i jedna monografija
(Vladan Panković i Nikica Banić:
Atletsko hodočašće nad jelisejskim vodama i poljima Zorana Bognara,|Užice, 2002).

Književne nagrade: Pečat varoši sremskokarlovačke (1993), Matić..1994), Milan Lalić (1994), Stevan Pešić (1994), Blažo Šćepanović (1996), Zlatna struna (1999), Pivo Karamatijević (1999), Rade Drainac (1999), Isidora Sekulić (1999), Zlatna značka KPZ Srbije (2000), Vražogrnački točak (2000), Zlatni Orfej (2001), Srboljub Mitić (2001), Milutin Uskoković (2003) i Slobodan Džunić (2006).

Internacionalne književne nagrade:
Vannelli (Italija, 1997),
Mediterranean Lion (Montenegro, 1998)
i Hubert Burda (Nemačka, 1999).

Živi u Beogradu kao profesionalni književnik. ….i ako on ne bi hteo da ga tako zovemo……

Nadam se iskreno… da će ovaj tekst da Vas namami da pročitate barem.. jednu njegovu knjigu…..

k.