Dolibasija je POKOJNA

Moram pitati nešto što ima veze sa mojom velikom željom, zašto nikada
niste svirali u Srbiji?
NIKI: Da ti budem iskren, mislim da nas nikad nitko nije ni zvao. Nešto smo sami kombinirali prije par godina riješit par koncerata po Vojvodini sa našim prijateljima iz Plan B ali na kraju ništa od toga. A jebiga!

Ali ovde su vas ljudi želeli videti, ne mislite da ste ostali
nedorečeni i u neku ruku dužni?
NIKI: Pa vjerovatno i jesmo, ali kad bolje razmislim nismo svirali ni neke veće gradove u hr ( npr. nikada nismo svirali u Splitu, Šibeniku, Koprivnici i Čakovcu…) Izgleda da smo dužni za popizdit al mislim da je bend trebao stati sa radom puno prije.

VEKS: Moram priznat da je meni podosta žao što je to tako ispalo! Sjećam se da sam se tada podosta veselio tom putu, em kaj smo upoznali dosta ekipe iz Vojvodine i bila je baš neka pozitivna atmosfera prije toga svega, em zbog priča da se svaki bend super proveo kod vas pa sam u neku ruku i ja to htio vidjet i osjetit al eto… a i moj neki pra-pradjed je bio iz Srbije, bilo bi u redu, barem zbog njega!

Kada se okrenete iza sebe, da li smatrate da ste uradili ono o čemu
ste maštali na prvoj probi i posle prve svirke?
NIKI: Ja osobno sam došao u bend nakon 5 mjeseci ali mogu ti reć da tada nisam ni imao nekakva očekivanja, jednostavno smo se zajebavali. Da mi je tada netko rekao da ćemo odsvirati brdo koncerata i održat se šest godina reko bi taj trabunja.

PERICA: I da i ne. Na prvoj probi smo Pitura, Srki i ja svirali 2 akorda i pjevali „fak šit“, i „maštali“ o tome da puno pijemo i pričamo gluposti. To se definitivno obistinilo. No zbilja mislim da nikome nije palo na pamet da ćemo imati preko 60 odsviranih koncerata, i izdanje sa coverom u boji J

Muzički uticaji koji su delovali na Vas kao bend?
NIKI: Uh pa uglavnom sve vrste panka ( najviše naravno melodije ) i nešto metala. A što se tiče tekstova pa najviše je utjecala nekakva postojeća situacija kojom nismo zadovoljni, interna zajebancija, puno loše cuge i na kraju krajeva sve što nas okružuje.

PERICA: Naravno melodični punk, pa ti udri nabrajati bendove, ali svaki član je doprinjeo svojim vlastitim stilom, a neki više vole stari punk zvuk, neki metalskiji, itd.

Mislite li da je činjenica što ste oduvek bili underground bend,
zapravo bila vaša najveća reklama?
NIKI: Pa ne znam. Nikad nisam mislio o tome kao o nekakvoj reklami. Jednostavno nikad nismo brijali na neke pare i velike koncerte. Samo dobra zajebancija prije svega. Oduvijek smo svirali za putne troškove ( što nam se često obilo o glavu ) ali smo očekivali i da organizatori budu fer prema nama kao i mi prema njima.

VEKS: Po mom nekom razmišljanju možda i je čak, jer da smo potpisali za neki veći label i poćeli sa nekim velikim koncertima, „gutanjima govana“ od strane samog labela jer bi zicer morali i mjenjat sve zajebantske tekstove, izgubili bi tu neku čar ili ti blesavoću koja nas je i pratila. A i na kraju krajeva, najljepše je bit neovisan od te cijele industrije i radit po svome pa kako ispadne – ispadne, a mislim da je ispalo najbolje moguće.

PERICA: Definitivno, oni jumbo plakati „UNDERGROUND 4EVA“ su bili hit!

Šta je ono čega ćete se sećati do kraja života vezano za dolibasiju?
NIKI: U ima pun kurac toga al evo probat ću ti spomenut moje najljepše trenutke; put u Češku sa našim prijateljima Plan B, 12 dana sviranja po Istri u ljeto, svi festivali na kojima smo svirali i ljude koje smo upoznali mislim da ću to pamtit doživotno isto kao i loše stvari kao odlazak pojedinih članova benda i preloše odsviranih koncerata ( ali i oni imaju svoju draž ).

VEKS: Prvo to kaj smo upoznali masu super ljudi i što mi je ovaj bend priušto nevjerojatno dobre provode, a tu mislim prvenstveno na putovanja.. mislim da ne bi toliko putovao u životu da nisam bio u ovako jednom bendu. Koncerti po Istri će mi definitivno najviše ostat u pamćenju, a i najviše falit.

PERICA: Mislim da ću se tu složiti s Nikijem, Češka mi je jedan od jačih provoda u životu (ma šta jedan od, najjači!), 12 dana ljetne svirke po festovima u Istri odmah iza toga. U biti, druženja sa gigova su ono što mi ostaje urezano zauvijek, muzika je zbilja uvijek bila sporedna.

Kažu da sve što je lepo kratko traje pa tako i DOLIBASIJA, 6 godina
postojanja je dobar staž ali kada pogledamo npr Kud Idijote… ?
NIKI: A čuj Kud Idijotima je pank posao no nama to nije bila nikad namjera. I mi bi vjerojatno forsirali bend da dobivamo takve pare za svirku al to stvarno nema smisla..

PERICA: Uz časne iznimke, većina nas iz benda jednostavno nismo ljudi koji mogu funkcionirati kao „profi“ muzičari. Pod profi ne mislim sad plaćeništvo ili neki visoki stupanj kvalitete, nego odgovornost prema bendu u smislu – doć na probu, odsvirat set, napravit novu stvar, doć doma, vježbat, napisati novu, i tako svaki tjedan. Nikad toga nije bilo. Pjesme su najčešće nastajale na probama, a probe bi bile 30% svirka, 40% piva, i 30% moje kašnjenje . Znači čista volja je vladala bendom. S vremenom to splasne, ode inspiracija, i onda jedino što može održati bend, a vjerujem da zato i Kud Idijoti još djeluju, su disciplina i trud. A te dvije riječi nisu komplementarne sa riječju „dolibasija“. Da se nadovežem na prijašnje pitanje, možda smo kasnije ostali dužni publici malo te discipline, čisto iz rispekta prema publici, ali s time bi se izgubila sva ona spontanost i iskonska zajebancija koja je i profilirala bend. Ni publika na kraju ne bi dobila što želi.

Da li pratite scenu u Srbiji? Omiljeni srpski bend vam je?
NIKI: Ja pratim dosta fanzina ( Last Breath, Zakasneli, Dead like me… ) a što se tiče bendova meni su ti Red Union vrh i to ne samo u Srbiji nego jedan od najboljih balkanskih bendova i Let’s Grow su mi super.

VEKS: Slazem se za Red Union, a ja bi jos spomenuo i Tea Break, naravno i klasik Six Pack, pa Gavrilo Princip itd…

PERICA: Dugo sam već lijen pratiti bilo koju scenu, ali ranije sam obožavao srpsku (u biti Kraljevo) trash/punk scenu, bendovi tipa Hoću?Neću!, Totalni promašaj, Smudos…

Koje bi hrvatske bendove izdvojili, koji su kvalitetni po vama?
NIKI: Pa od ovih koji su poznatiji i stariji naravno Debeli Precjednik, Mikrofonija, Senata Fox itd a od mlađih bendova bi sigurno preporučio Plan B ( melodični hc/punk ), Breaking The Fourth Wall ( melodični hc/punk ), Socijalna Služba ( balkan pankčina ), Give Them Rope ( mračni hardcore ), Daily Thrash ( 80’s hardcore rokenrol ) i I Hope You Suffer ( brzi hardcore ). Ima tu još toga al ne mogu se trenutno sjetit.

VEKS: Meni od naših Debeli Precjednik, al i ja sam uvijek više bio okrenut stranim bendovima. Makar bi preporučio Sizif, Cojones, Suho Grlo Nos, Invert, Socijalnu Službu, Frekvenciju,…

Jeste imali nekada problema što ste javno u ”nezgodno vreme” vikali
da heroji ne postoje?
NIKI: A ne, čovječe! Svirali smo koncert prije par godina i ja sam na stejđu posvetio pjesmu svim ratnim zločincima srpskim i hrvatskim al to se redaru baš nije svidjelo pa je skoro ubio boga u meni. Kasnije se ispostavilo da je lik neki nabrijani Vukovarac i da stalno mlati ekipu na koncertima. Sva sreća pa sam se izvukao bez batina. A gle svugdje ima kretena koji će sa sobom provlačiti neka prošla i lošija vremena ( vjerujem da takvih majmuna ima i kod vas ) al se bojim da se takve stvari nikad neće promjeniti.

Da li možete našim čitaocima otkriti razlog odlaska u istoriju?
NIKI: Pa kao što sam ti već rekao nije nam se dalo forsirati nešto što je bilo već duže vremena osuđeno na propast. Imali smo i malo probi, gotovo ništa i mislim da smo napravili sve što smo mogli ( osim svirali u srbijiJ ). Ja osobno sam htio nešto drugačije i možda nešto produktivnije. Eto to je to.

VEKS: Možda smo se i malo zasitili, ko bi ga znao.

PERICA: Zadnjih godinu dana smo imali svega 4-5 probi. Ranije se nismo raspali jer se ni za to nismo uspjeli dogovoriti, kamoli onda za daljnju svirku J

Planirate li neki novi bend? Da li neko od vas svira još negde?
NIKI: Vedran i ja sviramo u hardcore bendu Declaration ( uskoro snimka! ), Veks još svira u Breaking The Fourth Wall, a Max svira i u melodičnom punk rock bendu Kayla.

VEKS: Max je i u Planu B, a Perica bubnja u 15tom Čehu!

Ako uporedite prvu i poslednju svirku, tresu li vas emocije?
NIKI: Kako ne, stari! Sjećam se naše prve u svirke u Bjelovaru, došli smo o svom trošku, napili se ko guzice i prilično traljavo odsvirali i onda pogledam snimku zadnjeg koncerta i ne mogu vjerovat da smo u biti i nešto napravili ( usput od tog zadnjeg koncerta ima prejebena snimka od koje ćemo montirati kao nekakvu pričicu pa ti pošaljemo).

VEKS: Pošto sam ja došao naknadno mogu samo komentirat zadnju svirku, i mogu reć da takvu štalu, kakva je bila sada u KSET, nažalost ne znam dal ću opet doživjet. Gig je bio predivan, i strašno sam zahvalan svima koji su došli i napravili to sve, baš jedno predivno zatvaranje.

PERICA: Niki je već spomenuo Bjelovar, ja bi spomenuo našu drugu svirku, tj. prvu u Zagrebu, koja je muzički bila neslušljiva, Niki je par stvari nesvjesno pjevao sa iskopčanim mikrofonom, ja sam cijelu jednu pjesmu odsvirao pola tona više, padao po podu, i tak…

Mislim da smo zbilja napredovali i užasno mi je drago zbog toga jer smo kroz svo to vrijeme uspjeli maksimalno se zajebavat i uživat.

Uvek su govorili da se dobre žene vežu za muzicare, kako ste se nosili
sa tim nazovimo problemom?
NIKI: E tu sam te čeko! Iskreno ja se nikad nisam spetljo sa ženskom na koncertu ( nije da nisam htio ) a pjevač sam, tako da mislim da ono o karizmatičnim frontmenima pada u vodu ili jednostavno nemam karizmu. To nije ni tolko strašno al kad uzmeš u obzir da se ostatak benda spetljavao sa ženama ( oni će naravno ovo negirat ), to je prilično poražavajuće za mene.

VEKS: Najgora stvar je kad imate curu, a nakon giga bi mogli iskoristit taj „status“ i možda nešto upecat ali iskreno, ja se ne sjećam da sam nešto previše bio uspiješan. Možda zbog alkohola kojeg sam svaki put unio u sebe, ko bi ga znao.

PERICA: Nisam ni ja nešto bario po svirkama. Složio bih se s Veksom da je alkohol u pitanju bio, s jedne strane ženska, s druge litra. Alkoseksualac?

Mnogi bendovi se okupljaju nakon mnogo godina, šta mislite, da li će
se dolibasija nekada ponovo sastati ili ćete ići putem Štulića i za
uvek ostati u istoriji hrvatskog panka?
NIKI: Ma ja bi ko Štulić u Holandiju otišao se drobit al… Ma nadam se da se nećemo okupljati jel od tih reuniona ništa dobro. Ne bi htio krenuti stopama Overflowa il nečeg. Al nikad se ne zna!

VEKS: Pojma nemam, u kakvoj sam životnoj situaciju mislim da ja nebum za neko okupljanje.

PERICA: Ma ja sam za, zašto ne, samo da to bude za koju dobru svirku opet, a ne neke „ozbiljne“ poslove.

I za kraj, nešto za posetioce balkanundergrounda?
NIKI: Kad bolje razmislim ovo nam je prvi pravi intervju ( davali smo neke za radio al to nije to ) i hvala ti na tome. Pozdrav svima u Srbiji i žao mi je što nismo uspjeli nikad svirat kod vas. Pozdrav i svim bendovima s kojima smo djelili stejđ i svima koje smo upoznali na svirkama i svim organizatorima istih. Dolibasija je POKOJNA

VEKS: heh sve je rečeno!

PERICA: Gasi komp i van na pivu!

Srećno u daljem životu ekipa, popićemo jednom nešto, Zagrebu ili Novom
Sadu, Čirs!
NIKI: Živjeli!

VEKS: Bok!

PERICA: Ćao ribe