Novi Sad u ritmu Evrope

Meni je 9. maj počeo veoma rano, Fruškogorskim maratonom od nekih 19km, a snage nisam imala da se dovučem u grad dovoljno rano da ispratim ceo program (dakle i onaj deo u porti), ali sam stigla na vreme na glavni program na trgu.

Kao što je bilo i najavljeno, Ringišpili su počeli u 8 (možda koji minut kašnjenja, što je stvarno zanemarljivo) pesmom “Osmo pivo”. Na Ringišpilima u Novom Sadu, nikako ne može da bude mrtvo, jednostavno su takvi da dižu na noge. Trg se puni, masa skače, dobra muzika dobra zeza, skroz pozitivno. Za tih nekih sat vremena najviše su prešli sve dosad snimljene albume, uključujući pesme “Otuđeni grad”, “TV je mrtav”, “Cuga il sise dve”… i odsvirali poneku novu stvar, završili su sa meni posebno dragim “Molderom” i fino razdrmali ljude.

Sledeći na red dolaze TBF, za koje sam čula, al nisam imala ideje kako zvuče. Moram priznati da sam se prilično prijatno iznenadila. Njih je šestorica: basista, gitarista, bubnjar, 3 pevača (od kojih jedan usput pušta efekte na mikseti, a drugi svira klavijature). Sve to zvuči muzički jako dobro, sviđa mi se i poruka koju nose, samo jedino što su na trenutke bili previše spori, bar za ovakav događaj i masu koja jedva čeka Adictse.

E, onda sledi pauza koja je nestrpljivoj masi delovala predugačko i pripreme bine za zvezde večeri – Adictse. Počeli su u 15 do 11 svojom verzijom “Ode Radosti”. Sledećih sat i po vremena bila sam u transu. Ovakav spektakl nisam stvarno dugo doživela, a ni očekivala. Ni po čemu, ali stvarno ni po čemu (osim po staračkim borama i koži koja visi ponegde) nije se moglo videti koliko su oni zapravo stari. Svi su bili kostimirani, Monkey u šljokičasto-šljaštećim kombinacijama sa čudnim šeširima, a ostatak standardno u belom, sa šeširima i tregerima (kako ko). Imaju neverovatnu energiju i umeju da je prenesu na publiku, tako da masa poludi od njih. A naravno stoji da se na ovako nešto dugo čekalo, i da su generacije i generacije pankera i ostalih poštovalaca njihove muzike došle da čuju Adictse po prvi put u Srbiji, u Novom Sadu. Za tih sat i po, koliko su svirali, zajedno sa jednim bisom, Adictsi su održali ljude na nogama, ni u jednom trenutku nisu smorili i pored sjajno uvežbane svirke, dobre muzike i pametno odabranih hitova, oduševili su me scenskim nastupom. Ovaj koncert je bio pravi pravcati šou! Šljokice, konfete, lopte, trake i još sto čuda koja su letela iz kišobrana i ostalih skalamerija upotpunile su ovo iskustvo savršeno.

Jednu jedinu stvar mogu da kažem da nisam razumela, a to je pojava “NS punk beba” na bini za vreme pesme “Bad Girl”. Stvarno nisam shvatala šta par naloženih devojaka vrcka tu na bini, prikazujući svoje najnovije punk frizurice, punk odeću…. al valjda i to imalo neku svoju svrhu (da pokaže ovo ne raditi!!!)…

Najveći nivo ludila dostignut je prvom pesmom za bis “You’ll never walk alone”, gde se masa navijača još dodatno naložila i nastao opšti haos (u najpozitivnijem smislu te reči).

Ovo je jedan od onih koncerata koje morate doživeti, jer nikakvo prepričavanje ne može da istinski dobro dočara osećaj koji se javlja samim prisustvovanjem.