Slipknot u Beogradu

Dugo očekivani koncert benda Slipknot se odigrao sinoć u našem dragom Beogradu.
Proračuni su govorili da će i ovaj koncert biti u minusu što se publike tiče,medjutim svi smo se prijatno iznenadili.Ljudi su pristizali sa svih strana Balkana. Arena je bila okružena bujicom ljudi.

Koncert je zvanično počeo oko 19.30.m Prvi su svirali bend Hetera iz Beograda.Iako je sve zvanično počelo,ljudi su i dalje „kampovali“ ispred Arene, čekajući da na binu izadju Killswitch Engage.
Konačno,u masi su se čuli krici,“Killswitch počinju!“.Istog momenta sam skočila i potrčala ka glavnom ulazu.
U Areni su me dočekala prigušena svetla.Zbog mog slabijeg vida,lagano sam se spustila niz tribine, što bliže bini. Posle nekoliko minuta, svetla se pale i Howard Jones (pevač) izleće na binu. Pesma sa kojom su započeli je bila „A Bid Farewell“. Zatim je usledilo još par hitova do jednog momenta, kad sam ja kao glavni pokretač, počela da uzvikujem „wall of death“.Možda neki od vas ne znaju značenje tih reči,ali dovoljno je reći da je potrebna petlja uleteti u tako nešto.To se desilo sa početkom pesme „This Is Absolution“.
Nakon tog dela,odsvirali su još nekoliko pesama kao što su: „My Last Serenade“, „The End Of Heartache“ i hit „Holy Diver“. Killswitch Engage kao predgrupa nisu imali bis (na moju veliku žalost).Bend se pozdravio i najavio Slipknot. Posle odredjenog vremena, popularni Slipknot u pratnji Corey Taylor-a, se pojavljuje na bini. Lagaću vas,ali mislim da je prva pesma bila „742617000027“.Ustvari to je bio sam uvod u pesmu pod nazivom „(SIC)“ sa albuma „Slipknot“. Mogli su se videti i „maggotsi“ (Slipknot fanovi,koji po uzoru na bend nose maske svog omiljenog člana benda) u publici,koja je skakanjem i euforijom dočekala Slipknot.Usledilo je par pesama sa albuma „Vol. 3: The Subliminal Verses”. Na oduševljenje publike (bar po meni),svirali su dosta pesama sa starijih albuma.Tek pred sam kraj koncerta su promovisali novi album. Što me vraća na monjumentalni dogadjaj na koncertu.
Ako niste znali Slipknot imaju svoje,da ih tako nazovem,zahteve za publiku.Jedan od tih “zahteva” je i čučanje/sedenje pre početka neke pesme. Da budem iskrena bila sam skeptična što se toga tiče. Da toliko ljudi bude mirno nekoliko sekundi,teško za poverovati. U svakom slučaju, cela Arena je sela na pod i čekala Corey-ev znak. Kako je uzviknuo reči pesme,tako su svi skočili. Bilo je lepo za videti,da i mi možemo biti složni (koliko god to smešno zvučalo).Da ne dužim priču, bilo je tu još mnogo atrakcija i akrobacija po čemu je samo Slipknot poznat.

Sve ukupan utisak je odličan. Svi bendovi su dobro zvučali i bili više nego prijateljski raspoloženi. Drago mi je što nisu kao većina bendova, samo „otezgarili“,nego su pokazali da i pored tolikog iskustva,još uvek mogu da naprave pravu žurku na svojim koncertima.

Spit It Out – Slipknot,Beograd